Reana Senjković

Publié le 9 Décembre 2010

Reana Senjković

 

 

Reana Senjković est née en 1963 à Zagreb. En 1987, elle achève l'histoire de l'art et l'ethnologie à la Faculté de philosophie de Zagreb, où elle obtient son master en 1992 et son doctorat en 1997.

Elle travaille à l'Institut d'ethnologie et de recherche sur les arts et traditions populaires depuis l'année 1990. Entre 1991 et 1995 elle a collaboré au projet de l'Institut "Les traditions populaires croates au XXe siècle", et depuis l'année 1997 au projet "Approche anthropologique à l'étude interdisciplinaire des valeurs dans la culture croate traditionnelle et contemporaine". En août 2002 elle devient responsable du projet "La Guerre patriotique et les victimes de la guerre au XXe siècle : aspects ethnographiques". Depuis 2007, elle participe aux projets "Post-socialisme et sujet culturel : pratiques hybrides de la médiation culturelle" ainsi que "Représentation culturelle de l'espace croate : le post-colonialisme et l'ethnologie croate". Elle est l'auteure de quatre monographies, dont la dernière Perdu dans la transmission : expérience pop(ulaire) de la culture soc(ialiste) lui a valu le Prix national pour la popularisation et la promotion des sciences.


Rédigé par brunorosar

Publié dans #Intellectuels et activistes

Repost 0
Commenter cet article

Tomislav Dretar 08/01/2011 11:13


Poštovana Reana,
Ne znam da li se još sjećate mog imena, Vi ste mi pomogli da pronađem svog prijatelja Arifa, Vašeg suradnika. Budući filozofom Vi ste osoba koja bi mi mogla reći par riječi o mojoj raspravi "Riječ
između Filozofije i Poezije", naravno ako imate vremena. Tekst je obujma od oko 90 kartica i radi se o raspravi "slijedom Marije Zambrano i Luigia Pareysona" u kojem nastojim načiniti malo otklon,
malo produbljivanje problema a sve s ciljem utemeljiti teorijski jednu književno-umujuću epohu u Bosni i Hercegovini koju sam nazvao epohom "Bosanski sublimizam", bazirajući se na psiho-analitičkom
poimanju i utemeljujući estetičko, jer pronašao sam grupu pjesnika odbačenih u prašinu kao krhotine stakalaca koje Veliki Stojići, Lovrenovići, Vešovići i ini nit su zamijetili nit htjeli
zamijetiti. Ja sam im se prignuo i vidio da se radi o draguljima. U vrlo kratkom vremenu skupio sam desetak pjesnika, od koji 6 bijahu potpuno po strani, a ostali držani matginalcima, simpatičnim
ali ipak po strani jer ne pripadahu klanu spomenute "višečlane bande". Treći element buduće teorije je riječ. Ništa novo u poeziji , odavno poznato polazište kao i ono koje startuje s rečenicom,
ali, mislim moj je pristup znatno drukčiji, jer ne prihvaća "ludost" pjesnikovu kao stanje bezumlja već kao "svjesni" , a i "savjesni" , izbor rizika pada u ambis i ukoliko je rizik veći utoliko je
genij produktivniji, odnosno kreativniji zato što se suprotstavlja produkciji/industriji duha. Lijepo malo otklanjam s pijedestala, još nisam došao do tog poglevlja, ali ne zaboravljam ni plotina
ni Kantove paragrafe o lijepom, no lijepo nije više vrhuncem umjetnosti, a ni ciljem, barem ne jedno "standardno" lijepo. Tu dolazi Pareyson sa svojom ontologijom neiscrpivog. No, ja sam tek na
prvom od sedam predviđenih poglavlja. Sad pripravljam reintegraciju i redefiniciju mističnog i metafizičkog oslanjajući se na nove dosege znanosti na koje estetika ne može više ostati slijepa i
biti samo filozofija lijepog i umjetnost se sve više izdiže iznad filozofije,roman je sve više "l'histoire n'est que l'histoire" a poezija sve više zadire i sve dublje u intuitivno otkrivanje onoga
čime se bave eksperimentalne i teorijske znanstvene discipline.
Ovo sam Vam napisao da biste znali što Vas zapravo molim.
Ja ću knjižicu svakako objaviti u stotinu primjeraka, u Bruxellesu, na hrvatskom u promotivne svrhe. Jedan predgovor koji može biti i poražavajući po moju ideju, zanima me istina i istinitost cilja
grupe pjesnika za koje držim da će biti prva knjižena teorijski, estetički i izražajno, kreativno povezava, mada su svi međusobno, izuzev u jednom slučaju, potpuno raznorodni, ali svi sublimiraju
plinovito stanje tragednije u sublimat/kristal estetički nadvlađujući primitivnu/primarnu reakciju koja fundira novo stanje duha, toliko potrebno iscjeljenju Bosne, a naročito Hercegovine. Naravno
i Arifova proza je ubrojana. Upravo sam imao prilku biti selektorom za područje Balkanskog Istoka u izboru za Antologiju kratke proze zemalja Istočne i Središnje Europe i Arifovu Novelu "Večer s
ljepoticom" uvrstio sam kao predstavnicu slavenskog juga u tu Antologiju koju pravi Sorbonnein Slavenski institut. To je ujedno najava Bosanskog sublimizma u Europi. Moja adresa je tomis@live.be
Srdačno uz poštovanje, Tomislav Dretar.